Pa, poštovana Bogdana, Vaš imenjak kaže da ste mogli i na lakonski način isto reći: "Put u pakao je popločan dobrima namerama." No, to ne umanjuje vrednost vaših uvida. Problem je da kao alternativa postojećoj istrošenosti prethodnih ideoloških matrica nije isturena samo neoliberalna dogma, već i bahatost i nedoučenost "drugosrbijanaca", dojučerašnjih zatočnika prethodne ideološke matrice (po paroli: "Ako nemamo bratstvo-jedinstvo i Jugu, dajte nam evropejstvo i Evropsku Uniju!"). Taj problem, problem poluinteligenata u našoj kulturi, politici i javnosti nije od juče. Pokušao je da ga reši npr. Radomir Konstantinović u "Filosofiji palanke", ali je zabasao negirajući nacionalno, kao nužnu međufazu u razvoju opšteljudskog. Mislim da je problem nedoučenosti proističe iz isuviše specijalističkog obrazovnog sistema, ali i iz izvesne neuljuđenosti, karakternog nesklada, prilično rasprostranjenog među (formalnim) intelektualcima u Srbiji. Kada uporedite npr. razmišljanja Jovana Dučića u "Blagu cara Radovana" i "Jutrima sa Leutara" ili npr. životopis Božidara Kneževića (vidi: predgovor Dragoljuba Mićunovića na knjigu "O herojima", čiji je prevodilac bio sam B. Knežević) ili uzmete u obzir činjenicu da je tadašnji knez Petar Karađorđević (potonji kralj Petar 1-vi) prevodio DŽona-Stjuarta Mila, pa čak i kraljica Draga Mašin prevodila sa francuskog ili npr. Maga Magazinović sa nemačkog (uzgred, preko "lične veze" darovavši nam Gerharda Gezemana), tj., kad uporedite tadašnju TEMELjNOST srpskih intelektualaca i uporedite je sa PLITKOŠĆU sadašnjih kolumnista, rezultat je PORAZAN! Mišljenja sam, poštovana Bogdana, da bi trebalo i o tome razmišljati, pa kad vidimo gde smo pogrešili, onda videti KAKO DALjE!

Nadam se, Bogdana, da mi nećete zameriti ukoliko Vaše u osnovi tačno viđenje izostanka kritičkog suočavanja sa zbiljom u Srbiji (posebno je uverljiv Vaš osvrt na izostanak izučavanja Marksa i Fukoa na Filozofskom fakultetu, iako se to odnosi na takozvane obavezne predmete, jer su oba mislioca zastupljena na izbornim kursevima profesora Kozomare) ispravim u jednom za mene veoma značajnom detalju. Kritička misao, naime, neguje se i dalje, na Filozofskim susretima. Ovim redovnim godišnjim seminarima, u čijem radu ste i Vi svojevremeno učestvovali, neguje se upravo ono što je na intelektualnoj sceni Srbije inače zanemareno: kritički duh, koji pretpostavlja, razume se, da se ne prihvataju zdravo za gotovo ni „neoliberalne pesmice“. Bilo bi lepo da ste Filozofske susrete - kojima i dalje prisustvuju, osim „starijih“ i filozofi mlađe generacije, i studenti filozofije - izdvoijili kao pozitivan primer, utoliko značajniji što istupa iz u Vašem tekstu opisanog „kulturnog miljea“.
Sa druge strane, diskutabilno je da li je uopšte, u liberalnim okvirima koji su obeležili „petooktobarski prevrat“, a potoim i oblikovali specifičan intelektualni ambijent, moguće ići u smeru samosvesnog i umnog promišljanja poklitičkih prilika, budući da su sami petooktobarski događaji, makar u području intelektualne recepcije, predtavljeni kao radikalan raskid sa drugačijim, u prvom redu socijalističkim „idejama“. U tom smislu, kao što ste sasvim ispravno primetili, na intelektualnoj sceni dominira apologija neoliberalizma, a svaki intelektualni uzlet, svako nepristajanje na pevanje „horskih pesmica“ jednostavno se nipodaštava i ignoriše. Prema tome, možda nezavisno od Vaše namere, izostanak pominjanja možda jedinog preostalog ostrvca „kritičke komunikacije“ , iz intelektualne pravovernosti ekskomuniciranih Filozofskih susreta, predstavlja dobru „tercu“ pevljivom žargonu današnjih inteletualnih branitelja zbilje.

Nema sumnje da ce Srbija ostati "poslednji bastion liberalizma",ovde su dovedeni na vlast(posle 5. oktobra)najbolji horski izvodjaci neoliberalnih pesmica.

Jedino što me čudi to je da se "oni" čude. Kao, zamislite, mi smo to drukčije zamišljali.

Marks, taj intelektualni inspirator najmracnije ideologije 20. veka?
Sartr, koji je slepo obozavao Staljina i poricao da Hruscovljev izvestaj o njegovim zlocinima?
Fuko, koji je pozdravljao Homeinijevu revoluciju kao zoru radjanja jednog novog sveta?
- Sta od ovih persona moze covek da nauci? Za kakvom vi to lektirom naricete, Bogdana?

Niče koji je 10 poslednjih godina života vegetirao potpuno dementan, ili, srpski rečeno, lud; Volter, dugogodišnji ljubavnik svoje sestričine Mari Lujz Deni koji je umro izgovarajući njeno ime; Altiser koji je zadavio svoju ženu ali se ispostavilo da je lud pa nije krivično odgovarao (i čiji je, uzgred rečeno, najbliži saradnik bio pomenuti Žak Ransijer)...
Šta od ovih persona može čovek da nauči?

mislila sam Bogdana da ste Vi shvatili o čemu se ovde u Srbiji radi?dala sam naslutiti u nekoliko rečenica da vidite gde je taj problem!ovde i jesu dovedeni oni koji se trude da svim silama uguše kritičku misao, kakva filosofija i kakvi bakrači i kome je potrebno ovde znanje?zar niste čuli koliko škola hoće da zatvore - preporuka EU???i oni u tome uspevaju. pogledajte samo naše medije i ko njima vlada. mislite li da je to normalno i da je to slučajno.iako bi možda sada pomislili aha opet o zaveri!zaveri ili ne ovde se sistematski uništavaju sloboda kritičkog mišljenjlj i sloboda uopšte od onih koji imaju taj zadatak da to urade zajedno sa desetinama NVO!i onda je iluzorno postavljati pitanje koje se samo nameće. još je ovo danas u celoj ovoj bedi i dobro kako će biti sutra!

Ha, pošto su "intelektualci" žešće zabrljali, a na vlast su ih dovele "gegule" 2000-te, vreme je možda za "prosečne", tj. srednji sloj stanovništva, da se najzad pokaže.

Od "intelekta" nismo imali nikakve koristi u zadnjih deset godina. Sve što znaju, saznali su od Zapada, dovoljno je bilo da imaju prevodioce i nedostatak kičme.

Nimalo ne žalim za "intelektualcima" u Srbiji. Eto, SANU ćuti kao mula, kolege-"fakultetlije" poslušno klimaju glavama, dok seljaci ćute.

Neće još dugo ovako.

@G.Gorštak: Kako Vi sve to olako, površno i vulgarno bagatelišete!? Na stranu što ni "činjenice" koje pominjete nisu baš sasvim tačne i jednostavne. Da i ne govorimo o tome kakvi bi "zlikovci" po tom vašem kriterijumu ispali razni biblijski junaci poput Davida i ostalih. A isto tako i naši "sveti Nemanjići". Dakle, malo manje paušalnih pljuvanja, a više čitanja i poštovanja. Knjigu u šake.

Izvanredan tekst! Svaka cast! Vreme je da se o tome otvoreno govori.

Odličan tekst!

Gospođica Bogdana ostavlja nadu da ipak neće biti sve tako crno, kako je prognozirala,mada ona prilično realno sagledava situaciju u našem društvu. Krize su uvek bile plodno tlo za mišljenje, izuzev ove poslednje krize. Univerzitet se obrukao, i bruka se na svakom koraku. Talas političkih promena je obezglavio taj isti univerzitet, a ličnosti kritičkih intelektualaca, koji su se istakli, pored svojih profesija i naučnog rada u društvenom angažmanu, nažalost nestaje. Problem jesu ovi ljudi koji sada sede za katedrama...pokazali su se apsolutno nespremnim i izgubljenim u tranziciji, da se čovek koji baca novac na školovanje kod njih, pita šta dobija zauzvrat. Ubrzo nauči da ne pita ništa, već da zahvaljuje Bogu ako je upao u taj sistem,ili da ga napusti, "ako mu se ne svidja" jer pripada malom broju srećnika kojima se nauka osmehnula, i imaju priliku da pljuju po navedenim autorima ne pročitavči ih, ili da se zadovoljavaju razgovorima o njima u kafani...Nesumnjivo je da će sve više mladih odlaziti u inostranstvo, čim bude bilo moguće,posle 3. godine batchelora, a kod nas ne znam dokle se može ići sa dekadencijom obrazovanja i Univerziteta. Kad bi malo više ljudi izrazilo svoje nezadovoljstvo i frustraciju koju im pruža školovanje, umesto željenog obrazovanja, bilo bi neke šanse. Situacija jeste alarmantna!

Dobar članak, jedino jedno malo zakeranje: ne treba da stoji: status kvoa , nego: statusa kvo. Pazite, sadržaj članka obavezuje formu.

...svako sredstvo masovne komunikacije u Srbiji imalo bi zakonsku obavezu da sadrži rubriku/emisiju polemičkog tipa, u kojima bi moralo konsultovati, bilo kakvim redosledom, jednog po jednog svakog, ali baš svakog našeg doktora nauka iz odgovarajućih naučnih oblasti! Znači, da vidimo kome to delimo diplome, na koga se ulaže odvajanjem državnih para na fakultetske prostorije, opremu i plate profesora, ukratko, kakvim to naučnim potencijalom raspolažemo! A ne da se stalno vrte isti likovi, jedan isti epidemiolog (Kon), jedan isti istoričar (Marković), jedan isti psiholog (Trebješanin), jedan isti stručnjak za religiju (ili kako već predstavljaju onog nesrećnog Đorđevića)...

Uzgred, ima ovde pomalo i onog što pominju Gorštak i još neki: razočaranja u dosovsku vladavinu autorke članka. Kao i nesposobnosti vladara, koju je neko već apostrofirao. Nije najveći problem kad je vlast kvarna, ona može i nešto dobro da uradi za narod (makar iz ličnih interesa), ali kad je nesposobna tj. nestručna, kakva je ova naša (osim što je kvarna), onda su i najbolje namere uzaludne.